3 minuta.
Metroi zuje. Podzemna je uobičajeno bučna. Zgrčenim prstima držim u ruci fotoaparat. Druga ruka je zauzeta premetanjem karte iz jednog prsta u drugi.
Srce mi lupa, bojim se.
U isto vreme, jako sam ponosna na sebe. Zbog toga počinjem da razmišljam koliko sam zapravo nesposobna. Ponosna na sebe zato što prvi put idem sama podzemnom - tužno.
Odgurujem te samosažaljive misli u stranu, i nervozno gledam kako manji brojevi smenjuju veće - samo što nije red na moj metro.
Kukavična misao da se okrenem i vratim u stan počinje sve više da me obuzima...lako je doći do centra, ali kuda dalje? Kako ću da se vratim? Pomešala sam sa koje strane ide koji metro i u kom pravcu, a nisam ni ponela mobilni sa sobom. A i da jesam, koga bih zvala? Sigurno ne njega, taman sam mu juče dokazala da sam sposobna da sama dođem do stana u kom živi.
2 minuta.
„Ha! Eto,” mislim pobednički, „ako sam mogla sama da odem do tamo, u neki kraj gde nikad nisam bila, ovo bi trebalo da bude još lakše.” - to me donekle smiruje.
Primećujem da u slušalicama Tom Vejts optužuje klavir za pijanstvo.
Danas je takav dan, moj telefon izbacuje najtužnije moguće pesme. Podseća me da sam (makar i na kratko) od Srbije pobegla da bih mogla da razmislim o sebi.
Podseća me, takođe, i na to da sam do sad uspešno izbegavala da se tome posvetim.
Opšte je poznato da je najteže razmišljati o sebi. Mnogo je lakše razmišljati o drugima.
Ali, ovde sam.
Ja, paničar prve klase.
Sama, u stranoj državi, spremam se da uđem u metro.
1 minut.
...možda.
Spremam se da možda uđem u metro.
Klimam glavom.
Klimam glavom dobrih pet sekundi.
Pitam se da li bih ljudima bila smešna kada bi znali koliku borbu vodim sa sobom oko ovoga.
Pitam se da li me plaši to što sam sama.
Pitam se šta će za mene značiti ako pobedim ovog puta.
Pitam se da li ću stalno morati da pobeđujem sebe u nečemu.
Žalim što sam nesigurna.
Žalim što sam lenja.
Žalim što ne mogu da verujem u boga, u sudbinu i u znakove.
Vrata se otvaraju. Ulazim u metro. Vrata se zatvaraju.
U slušalicama se čuje Morisej. Za razliku od njega, ja sam počela nešto što mogu i da završim.
