Jedna od teorija koju sam razvila za ovo veoma kratko vreme svog življenja jeste ta, da za osobom X prestaneš da patiš kada naiđe osoba Y, za osobom Y kada naiđe osoba Z, itd.
Sve između je čisto zavaravanje.
Kada sam došla do ovog zaključka bio je početak jeseni 2013. godine. Vreme nakon što smo B i ja raskinuli, a ja pokušavala da razumem kako sam to tako nasamarena. Čak se sećam i trenutka - stajala sam u kupatilu u stanu svog oca i gledala se u ogledalu, a misao koja mi je prošla kroz glavu jeste da ima nade: doći će mi taj-neki-sledeći. Misao koja je usledila bila je: „Samo nemoj da traje dve godine dok se ne pojavi.”
Pa, hehe.
Ruku na srce, nije trajalo dve godine. Pojavio se još iste zime, pa sam ga potisnula. Pa se pojavio u jesen i zimu sledeće godine, pa sam ga potisnula. Pa se pojavio u proleće, i sve do leta se bezobrazno vukao po mojoj glavi. Zvaćemo ga Pikavac. I sada, dve godine kasnije, isti zaključak mi prolazi kroz glavu, i ista misao se ponavlja. Ali ovog puta situacija deluje znatno gore.
Nikada nije prijatno biti ostavljen, bilo da patimo za osobom ili za svojom sujetom; ali šta kada nismo ni bivali da bismo bili ostavljeni? Šta kada smo glavni krivci za svoj bol mi sami? Kako živeti sa tim saznanjem da nema izgovora i nema opravdanja?
Teško. Pokušala sam da racionalizujem situaciju - to činim uvek i uglavnom uspeva. I, naravno da ne možeš da racionalizuješ emocije. Pogotovo ne ove ozbiljne, a ove su ozbiljne - ozbiljnije od B; ozbiljnije od mog dobra: one su jedino što živi sa mnom ovih nekoliko meseci. Pa ipak ponavljam u sebi da mi se kao ličnost on ni ne dopada - nisam ni imala prilike da ga upoznam kako valja jer je većina naših razgovora svedeno na tzv. small talk (i dirty talk?) - ne vidim šarm, ne vidim zajednička interesovanja. On čita Game Of Thrones poslednjih 6 meseci (verovatno ga još nije završio), i ne gleda filmove. Po sopstvenim rečima, nema kad da sluša muziku jer želi da bude što više van kuće, iako mu je muka od ovog našeg malog grada, istih mesta i istih ljudi, istih rituala. Jedan je od onih pipavih ljudi, koji ti se (ako si žena) javljaju kao da su ceo život čekali da stave svoju ruku baš na tvoj struk. By the way, he's twenty five and doesn't speak a word of english. Osim toga, alergičan je na mačke. U samom startu naš je odnos osuđen na propast. Pa ipak, izađem u grad i svaki put se potrudim da budem najlepša moguća jer ako ga sretnem a on bude dovoljno raspoložen, možda dobijem trunku pažnje. Dame i gospodo, predstavljam vam sebe, Najjadniju osobu u Univerzumu.
Poražavajući u celoj situaciji je taj minimalni feedback koji dobijam. Opet, sama sam kriva. Rečenica „Ja sam đubre” učinila je da se Pikavče unapred ogradi od svega što će se desiti, stupanje u kontakt sa njim je uvek na sopstveni rizik, a parola „Uvek sam sa tobom iskren, nikad te nisam lagao i nikad ti ništa nisam obećao” tu je da zamaskira svaku okrutnost, svaki bezobrazluk, tu je da otera svaki napad i da prebaci krivicu na mene.
I šta sad? Šta sam ja u njegovoj glavi? Smarač? Seks u dva meseca? Dramatična kenjatorka koju će da istrpi da bi mogao da se okoristi kad mu je baš frka? Sasvim moguće. A ja nekako, eto, volim da verujem da iako nisam to baš najbolje pokazala kad je on u pitanju, imam mozak. Imam interesovanja. Imam stavove, imam osećanja - on deluje operisan od empatije, njegove emocije svedene su na minimum. Kada o meni priča sa nekim ko me ne poznaje, koristi termin „drugarica” - isto kao što i meni priča o pregršt nekih „drugarica” sa kojima radi, izlazi i razgovara. Koliko njih je u istoj situaciji kao ja? Da li je sa nekom od njih on isti kao ja sa njim? Sa kojom od njih se šeta u ranim jutarnjim časovima držeći se za ruke, sa kojom je nežan nakon seksa, kod koliko njih je ostao da prespava? Jer mora da sa svima radi isto što i sa mnom, bez trunke griže savesti, bez trenutka kajanja.
I neću da pomislim da je do mene; neću da pomislim da meni nešto fali, jer sam ja za njega ako ne više nego dobra, onda barem sasvim u redu. On za mene nije dobar. U samom startu.
I to moram da shvatim što pre i da mu poručim ono jedino što i zna da kaže na engleskom: „Fuck you.”
https://www.youtube.com/watch?v=Xs9P-pfqF6Y
Sve između je čisto zavaravanje.
Kada sam došla do ovog zaključka bio je početak jeseni 2013. godine. Vreme nakon što smo B i ja raskinuli, a ja pokušavala da razumem kako sam to tako nasamarena. Čak se sećam i trenutka - stajala sam u kupatilu u stanu svog oca i gledala se u ogledalu, a misao koja mi je prošla kroz glavu jeste da ima nade: doći će mi taj-neki-sledeći. Misao koja je usledila bila je: „Samo nemoj da traje dve godine dok se ne pojavi.”
Pa, hehe.
Ruku na srce, nije trajalo dve godine. Pojavio se još iste zime, pa sam ga potisnula. Pa se pojavio u jesen i zimu sledeće godine, pa sam ga potisnula. Pa se pojavio u proleće, i sve do leta se bezobrazno vukao po mojoj glavi. Zvaćemo ga Pikavac. I sada, dve godine kasnije, isti zaključak mi prolazi kroz glavu, i ista misao se ponavlja. Ali ovog puta situacija deluje znatno gore.
Nikada nije prijatno biti ostavljen, bilo da patimo za osobom ili za svojom sujetom; ali šta kada nismo ni bivali da bismo bili ostavljeni? Šta kada smo glavni krivci za svoj bol mi sami? Kako živeti sa tim saznanjem da nema izgovora i nema opravdanja?
Teško. Pokušala sam da racionalizujem situaciju - to činim uvek i uglavnom uspeva. I, naravno da ne možeš da racionalizuješ emocije. Pogotovo ne ove ozbiljne, a ove su ozbiljne - ozbiljnije od B; ozbiljnije od mog dobra: one su jedino što živi sa mnom ovih nekoliko meseci. Pa ipak ponavljam u sebi da mi se kao ličnost on ni ne dopada - nisam ni imala prilike da ga upoznam kako valja jer je većina naših razgovora svedeno na tzv. small talk (i dirty talk?) - ne vidim šarm, ne vidim zajednička interesovanja. On čita Game Of Thrones poslednjih 6 meseci (verovatno ga još nije završio), i ne gleda filmove. Po sopstvenim rečima, nema kad da sluša muziku jer želi da bude što više van kuće, iako mu je muka od ovog našeg malog grada, istih mesta i istih ljudi, istih rituala. Jedan je od onih pipavih ljudi, koji ti se (ako si žena) javljaju kao da su ceo život čekali da stave svoju ruku baš na tvoj struk. By the way, he's twenty five and doesn't speak a word of english. Osim toga, alergičan je na mačke. U samom startu naš je odnos osuđen na propast. Pa ipak, izađem u grad i svaki put se potrudim da budem najlepša moguća jer ako ga sretnem a on bude dovoljno raspoložen, možda dobijem trunku pažnje. Dame i gospodo, predstavljam vam sebe, Najjadniju osobu u Univerzumu.
Poražavajući u celoj situaciji je taj minimalni feedback koji dobijam. Opet, sama sam kriva. Rečenica „Ja sam đubre” učinila je da se Pikavče unapred ogradi od svega što će se desiti, stupanje u kontakt sa njim je uvek na sopstveni rizik, a parola „Uvek sam sa tobom iskren, nikad te nisam lagao i nikad ti ništa nisam obećao” tu je da zamaskira svaku okrutnost, svaki bezobrazluk, tu je da otera svaki napad i da prebaci krivicu na mene.
I šta sad? Šta sam ja u njegovoj glavi? Smarač? Seks u dva meseca? Dramatična kenjatorka koju će da istrpi da bi mogao da se okoristi kad mu je baš frka? Sasvim moguće. A ja nekako, eto, volim da verujem da iako nisam to baš najbolje pokazala kad je on u pitanju, imam mozak. Imam interesovanja. Imam stavove, imam osećanja - on deluje operisan od empatije, njegove emocije svedene su na minimum. Kada o meni priča sa nekim ko me ne poznaje, koristi termin „drugarica” - isto kao što i meni priča o pregršt nekih „drugarica” sa kojima radi, izlazi i razgovara. Koliko njih je u istoj situaciji kao ja? Da li je sa nekom od njih on isti kao ja sa njim? Sa kojom od njih se šeta u ranim jutarnjim časovima držeći se za ruke, sa kojom je nežan nakon seksa, kod koliko njih je ostao da prespava? Jer mora da sa svima radi isto što i sa mnom, bez trunke griže savesti, bez trenutka kajanja.
I neću da pomislim da je do mene; neću da pomislim da meni nešto fali, jer sam ja za njega ako ne više nego dobra, onda barem sasvim u redu. On za mene nije dobar. U samom startu.
I to moram da shvatim što pre i da mu poručim ono jedino što i zna da kaže na engleskom: „Fuck you.”
https://www.youtube.com/watch?v=Xs9P-pfqF6Y
