Nikad nisam bila zadrta feministkinja. Bio je taj neki period u mom životu krajem osnovne škole kada sam smatrala da bi trebalo da budem borac (borkinja?) za ravnopravnost žena u društvu, pa sam pročitala knjigu pod nazivom ''Feminizam za početnike'', (zajedno sa knjigom ''Marks za početnike'', koja je bila krajnje dosadna a - ispostavilo se - i netačna.) popamtila nekoliko imena i događaja, i zaključila da sva ta rabota ipak nije za mene. Zaključila sam da su muškarci i žene isti po pitanju inteligencije (odnosno ima i pametnih i glupih Nas i pametnih i glupih Njih), ili emocija; obe strane se suočavaju sa istim strahovima i brigama - novac, posao, dobrobit ljudi koji su nam dragi, strah od pasa ili paukova; ili dosada koja muči obe strane; iznutra nervni sistem i kardiovaskularni sistem izgledaju sasvim identično - i to je, na kraju krajeva, i najvažnije.
Valjda zato što potičem iz veoma liberalne porodice, nikada kao dete nisam ozbiljno razmišljala o problemima sa kojima se žene i danas susreću. Žene širom sveta, i ovde u Srbiji. A onda sam imala dečka čije su omiljene fore bile ''ženo marš u kuhinju'' i ''ženo ćuti i napravi mi sendvič'' a voleo je i onaj klip ''Šta sam jeo?!'' u kojem je glavna šala-šala-pošalica bila ta što čovek svoju ženu udara u jednom trenutku tiganjem po glavi, i premda sam znala da on (moj tadašnji dečko, ne mamlaz sa snimka) poštuje žene i da je to samo njegov loš smisao za humor, tada sam postala svesna da negde zapravo zaista postoje žene koje trpe udarce tiganjima. I ono što je gore jeste to što se mnoge od njih osećaju posramljeno, a ne besno. A ono što je najgore jeste to što će uvek da se nađe neko pametan da im kaže ''Mora da si ti kriva, jer si uradila nešto pogrešno pa si ga isprovocirala.'' Nikad žena za to ne može da bude kriva, kriv je uvek onaj ko nasilje vrši, jer je nasilje izbor i to izbor koji je uvek pogrešan.
Svesna sam toga da za života neću videti da svaka devojčica na svetu (ili u Srbiji) dobije bar osnovno obrazovanje; svesna sam toga da je iskorenjivanje brakova sa maloletnim devojčicama (svake godne u brak stupa 5 miliona devojčica ispod 15 godina) proces koji će biti užasno mučan i dug; znam da će me ljudi osuđivati kada budem imala dete sa svojim dečkom i kada se za njega ne budem udala makar bili zajedno do kraj života; jasno mi je da su mnogi ljudi zatucani i neinformisani; ali takođe sam svesna i toga da ja mogu da uradim dobru stvar - mogu svoju decu da naučim da je svejedno da li će nositi roze ili plavo i da je svejedno da li će da se igraju automobilićima ili barbikama - a to isto može svako od nas da uradi.
Stoj uz svog muškarca, ali neka i on stoji uz tebe.
 |
| https://www.youtube.com/watch?v=DwBirf4BWew Tami Vinet je, verujem, odabrana za ovu pesmu 1968. godine kao ''slatka plavuša, izrodila troje dece do dvadesete'', da dozove pameti one ''prljave hipije'' i vrati tradicionalnu vrednost u američke porodice i domove. |
