već neko leto

Ne postoji ništa što možeš da mi kažeš

a da ja to već nisam zamislila.
Premda bih volela da možeš
da me iznenadiš
ali samo prijatno -
komformista sam. I

ponekad u glavi pravim spisak pesama
za vožnju spuštenih prozora i prazne glave
gde se miris vrućeg asfalta meša sa
dodirima tvoje ruke; a ja sam
toliko srećna - ne mogu mnogo da mislim.

A opet te obećane stvari se nisu desile
i neko drugi bi ih ispunio u dahu
ali to su tvoje stvari
ni moje
ni naše
tvoje, a ti ih rukom odguruješ
kao da ti nudim tanjir vrućeg blata.