Srodne duše i zašto u njih (ne) verujemo

Zašto smo od koncepta "srodnih duša" napravili kult kad bi to, u najmanju ruku, trebalo da nas baci u depresiju?

     Definicija srodne duše (prema Vikipediji), jeste da je to naziv kojim se označava osoba prema kojoj se oseća duboki afinitet i ljubav. To podrazumeva ljubav intimne, seksualne, duhovne prirode; odnos koji predstavlja ideal kompatibilnosti.
     Platon to u delu ''Gozba'' predstavlja kroz priču koju priča Aristofan. Naime, ljudi su na početku imali četiri ruke, četiri noge i jednu glavu sa dva lica. U to vreme imali su i veliku snagu kojom su gotovo ugrožavali bogove, pa je Zevs odlučio da ljude podeli, time ih oslabivši. Ipak, moguće je da se te dve polovine pronađu i ponovo spoje (hehe) i da dožive potpunu ekstazu i sreću. Ako se to pak ne desi, sledi život pun tuge čemera i jada. (što bi Karlin rekao: https://www.youtube.com/watch?v=QZ8hefESt7c )

Bashert - jevrejsko viđenje srodnih duša.
Funkcioiše po principu sudbine. Pošto je od boga bez obzira na to
da li je brak dobar ili ne, supružnici se smatraju basheratama.

     Teri Pračet, u jednoj od svojih knjiga, priča priču o velikoj kompatibilnosti dvoje ljudi. Njihova ljubav palila bi gradove, rušila planine i uništavala po čitave svetove, na kraju rezultujući smakom sveta. Srećom po ostale stanovnike Univerzuma, njih dvoje živeli su u različitim vekovima i na različitim planetama i nikada se nisu sreli.
I upravo taj trenutak je onaj ključan za obaranje teorije srodnih duša. Jer ne radi se o tome da mi ''samo'' treba da pronađemo tog nekog. U pitanju je mnogo faktora, i svaki od njih treba savršeno da se poklopi. (''Da, ali u pitanju je sudbina'', neki od vas će reći. A ako ste jedni od onih koji misle da je negde zapisan svaki vaš korak, i da ste toliko nebitni ovom svetu - jer vaše odluke nisu vaše već Sudbinine, onda pretpostavljam da i treba da tražite srodnu dušu uvek i zauvek, dok vam oči ne iskrvave.) Veća je verovatnoća da šetajuci Londonom naletim na Benedikta Kamberbeča, zasenim ga i udam se za njega, izrodivši mu dvoje plavooke crnokose dece nego da jedna osoba upozna jedinu osobu na planeti u vjek vjekova i za vjek vjekova koja je za nju stvorena. I umesto da, ta možda-negde-nekad-neko će doći, i postoji možda-negde-nekad-neko i za mene priča u nama budi nadu, ona bi trebalo da nas najiskrenije razbesni. Jer... 
Zašto samo jedna osoba za ceo život može da nas čini tako srećnim? 
Kako je u redu da se neki tako pronađu sa dvadeset a neki sa sedamdeset? 
Kako razgraničiti da li je u pitanju iskrena sreća sa nekim ili samo panika da vreme odmiče a mi to nismo iskusili? 
I šta je sa onima koji se pronađu premladi da bi shvatili da su se našli, a u međuvremenu se izgube?

Premda priznajem da kao ideja zvuči privlačno, utopijski, garantuje nam ljubav sa nekim zanavek, smatram da bi stvar bila znatno olakšana kada bi postojao svojevrsni znak; rodiš se sa pločicom na kojoj piše Dragan Draganić, pa ti izvoli traži; ili bar nešto na foru toplo-hladno, neka lampica koja se upali u određenom trenutku - svetli žuto ukoliko je ta osoba u radijusu od 20km, svetli zeleno ukoliko je u radijusu od 200m, itd. A onda, možda je sama potraga ono što je zanimljivo, a pomoć ove vrste učinila bi čitavu situaciju dosadnom? Ali, ako je srodna duša beskrajna ljubav, sreća i zaljubljenost, kako je to onda dosadno?

Srodne duše su kao premijum paket monogamije, a kako to obično ide sa premijum paketima, većina nas nema pristup tome. Neki misle da to uopšte nije toliko sjajno koliko deluje; neki za tim žude, a neki misle da je to samo način da se narodu zamažu oči. Nađite se.

(ova podela važi i za sve ostale stvari na svetu)

PLUS (+), za one kojima je jako dosadno u ovom trenutku:

Ali Mekbil i svi njeni muškarci

pronađi razliku:

    Ali Mekbil je serija sa kraja devedesetih i pocetka dvehiljaditih godina u kojoj je glavni lik ekscentrična žena koja je advokat u firmi u Bostonu. Ujedno i klasičan primer prodavanja ove ideje širim narodnim masama. Ujedno i španska serija.
Elem, Ali radi sa svojim bivšim dugogodišnjim dečkom i njegovom sadašnjom ženom. Taj čovek je Alina srodna duša. Ali onda on umire od tumora, i Ali biva primorana da prizna da on možda ipak nije njena srodna duša. Možda je to ipak Lari - isto advokat, i baš je super lik (jer ga glumi Robert Dauni DžR.) i sve je divno, i on je taj...Ali onda, Roberta hvataju zbog problema sa drogom i on odlazi u zatvor, time terajući scenariste da otpišu Larija iz serije, i jadna Ali ostaje bez još jedne Srodne Duše. Zatim sledi niz možda-je-on-taj-a-ne-ipak-nije-super-je-ali-dosadan-ili-mu-nešto-svakako-fali likova, ali ONDA dolazi Bon Žovi, koji je vodoinstalater-bebisiter, i oni se zaljubljuju. Seks im je divan, on je romantičan, i sve je super, možda je on taj...sve dok Ali ne reši da se zbog svoje socijalno neprilagođene ćerke preseli u Njujork. Sama. Sa nadom da će u Njujorku konačno pronaći Njega.
(Drugi problem scenarista ove serije jeste taj što je očigledno nemoguće da se likovi sele sa svojim partnerima po Americi. Srodne Duše moraju da budu iz istog grada - to je naravoučenije.)







PLUS: www.google.rs/search?q=soul+mates&tbm=isch&ei=TvHPU9nNFaXMygPjv4CwCw mali geg refleks za kraj :*