Za njih

Svi ti ljudi

pritiskaju me pitanjima

''šta ti je'' i ''zašto si takva''
a ja pustim muziku da bi razumeli
''Hej, to je mnogo tužno čoveče''
Hej, zato se i zove bluz, čoveče
U trenucima kada ne možeš više
bole te ruke, tu iznad zglobova
jer tuga ne zna gde će dalje
više niže ispod svuda
svuda svuda svuda
I on je bio stabilan
a on je bio lep,
i on je bio pametan
I svaki boli, udara, tuče
iznutra ka napolju
kao iz ljuske da beže
i ostavljaju deliće, svaki put
okrnjena se regenerišem

nekako, nikako, s vremenom.
Ne plači!
Ne budi glasna!
Ali ja hoću da vičem
I hoću da razumem i hoću da čuje
da svet nije u redu
i da su njihova pravila glupa

i da je u redu da plačeš

kad si tužan i kad si ljut

kad si uplašen i ne razumeš

kad si mali i kad si žena

i u redu je kad si muško

U redu je da osećaš
i jedino je u redu da osećaš
Nisi roze i nisi plavo

ti si čovek

zato im reci, pričaj im
pusti im muziku
i nek je tužno, čoveče

Zato se i zove bluz.