Al' noćas (pesma jedan)*

https://www.youtube.com/watch?v=Q3Z0yrbCmOw

Svetla idu unazad

i ova zemlja me podseća na tebe

na lake zvuke s tvog telefona

i ritam tvog disanja dok spavaš

a ni ne znaš da sam budna.
Određeni predmeti u tvojoj sobi

koje sam zapljunula iste večeri kad sam prvi put došla

i pitanje da li ti oni sada

mirišu na mene

jer se veče spušta 

i nedostatak tebe počinje da smeta

kao kad ti u ušima zuji

i povodom toga ne možeš ništa

sem da ćutiš

i trpiš

i čekaš da prođe.

Ali ja ne umem da čekam
moje je da mislim

i premislim

uzduž i popreko
sve što si ikada rekao

i sve na šta si mogao da misliš

tada

i sada

i o čemu ćeš misiti

i šta bi mogao da kažeš

i kako dane provodiš

i da li si noću sam

i razmišljaš li šta ja radim

da li sam nekog upoznala

ko može da mi pruži više od tebe
da li bi ti smetalo

ili te uopšte ne zanima

jesam li ti bila važna

iako si me kratko znao

ili već više ne možeš da se setiš

kolike smo sate proveli pričajući

i pijući kafu i čaj

naslonjeni na jastuke

jedući sutlijaš

hoće li sve to da izbledi

poput natpisa na jeftinim hemiskim olovkama

koliko je tvoj život sada isti

kao pre mene

i ima li smisla reći da je postojao

tvoj život pre i posle mene

i za vreme mene

kad su se ti dani stopili u jedan dug i maglovit trenutak

prošaran kojom rečenicom koja se pamti

ili emocijom koja ostaje.
Miris bureka
vožnja taxijem
i češki filmovi

naizgled pobacane reči koje samo meni imaju smisla

jer možda on i tebi zmiče

i možda

i zašto

i ne razumem

i nemam pojma

i niz psovki na sve strane

a uvek mi je neprijatno

kad dođem do onih rodbinskih jer tvoja majka deluje fino.

Danas sam te manje spominjala nego juče

i juče manje nego dan ranije
ali to ne znači da mi tvoje ime ne odzvanja u glavi

sve zavisi da li su mi dani dobri ili loši
i sve je teže za mene da ostanem pribrana

da budem racionalna

da te mrzim ili volim

ili ne znam

ili možda

ili nemam pojma

samo mi je jasno 

da nikad neću čuti sve ono što želim da mi kažeš

i da nikad nečeš videti sve ono što za tebe pišem

i svako osećanje iščeznuće

kao da nikada nije ni postojalo

tebe će da uspavljuju talasi

a možda nećeš ni da spavaš sam

mene će progutati grad kome se vraćam

i ljudi koji ne žive

i ja koja te neću čekati

do trenutka dok se ne vratiš

kad će ceo svet opet da se pokrene

a ti ćeš ponovo biti blizu.

*nastalo u nekim tmurnim noćima, tu negde s kraja marta