Šta sam naučila nakon mesec i po dana u CZ

Nakon mesec i po dana u tuđoj zemlji, naučila sam:
da koristim mikrotalasnu
da uključim veš mašinu
da deklinujem neke reči u jednini (još uvek radim na množini)
da motam duvan (mada loše)
da koristim javni prevoz u Pardubicama
da koristim metro u Pragu
da spratno, zajedničko kupatilo nije nešto najgore što može da te zadesi u životu
da je trdelnik najlepše nešto što su Mađari (navodno) otkrili, a Česi usavršili
da su Česi nedruželjubivi i uglavnom ne naročito lepi ljudi
da je sreda u ovom gradu subota, čak i kad sutradan imaš predavanja rano
da na češkom rano znači jutro, brzo znači rano, i da je na poljskom jutro sutra
da knjige mogu da koštaju i 40 dinara, a da nisu potpuno sranje
da kad ti neko kaže da je neki grad dosadan, to zavisi od čoveka do čoveka
da Pardubice nisu dosadan grad, jer su na sve strane ptice, parkovi, jezera, labudovi i reka
da ne moram da se zaljubim u svakog lika s kojim mogu da imam normalan i inteligentni razgovor
da je menza ovde skupa, i da se više isplati da sam kuvaš
da je trebalo da kupim posuđe dok sam još imala novca, jer sam sad kad ga više nemam, naučila
da je supa od graška jako gadna stvar
da je francuska supa jako lepa stvar
da je bela čokolada iz lidla (koja košta oko 40 dinara) jedna od najlepših belih čokolada ikada
da 30 kruna nije isto što i 30 dinara - 30 kruna je oko 120 dinara, tako da ona minijaturna kesica čipsa koju sam kupila jedne noći na pumpi kad me je spopalo ludilo, uopšte nije bila jeftina
da neka osoba može da ti nedostaje jako mnogo i kad si više vremena proveo odvojen od te osobe nego što si proveo vremena s tom osobom
da se ljudi ponekad drže neke ideje o osobi, pre nego za samu osobu
da će ljudi rado da dođu u Srbiju kad ih pozoveš
da je za mene ipak previše da se upoznajem i zbližavam sa novih petoro ljudi na svake dve nedelje jer i od toga može da se umori čovek
da smo Irina i ja jako slične
da je Cillian Murphy bog lepote na ovoj planeti zemlji
da je Bane pogledao četvrtu sezonu House of Cards bez mene
da mogu da trčim oko 7 km, i šetam još toliko
da je Princ umro
da bi mi bilo teže da nisam imala Strahinju da mi skine i pošalje još stripova
da je ovde normalno da tetovirani ljudi budu doktori književnosti, i bez straha dolaze u majicama s otkačenim printovima, s tetovažama koje im se vide
da ponekad misliš da možeš da računaš na neka obećanja, kad ono ne baš
da ponekad možeš da računaš na neka obećanja
da je video chat na fejsbuku zauvek bolji od skajpa
da postoji sajt preko kog možeš da gledaš game of thrones onog dana kada izađe, s prevodom, u HD-u
da BvS uopšte nije prenatrpan plotovima, nego ljudi nisu sposobni da prate više priča istovremeno
da je svaka fotografija 7587152 puta bolja kad je doteraš u fotošopu
da ne vredi da razmišljam zašto i kako i šta je mislio i šta misli
da ću svejedno i dalje da razmišljam zašto i kako i šta je mislio i šta misli
da zaista, zaista, zaista želim da sledećeg semestra studiram u Pragu
da sam pomislila, kad god sam videla neko lepo mesto, ''ovo ću da mu pokažem, ako ikad dođe u Prag dok sam tamo''
da je proleće prelepo (dobro, to sam znala i ranije)
da je karipski kapućino s automata najlepša kafa ikada ali
da i od toga čovek može da se zasiti
da sam zavisnik od crnog čaja, ali samo kad imam pola litre mleka i kilogram šećera
da je češki još lepši nego što sam mislila
da je Češka još lepša nego što sam mislila
da može da kaže šta hoće, ali ja se svejedno trudim da budem odrasla
da kad se izgubim, ne smem da paničim (previše)
da nekad moraš da se trudiš baš mnogo da preguraš neki dan ali i
da nekad dan bude toliko lep da ti nije jasno kako si ikada bio nesrećan
da dosta toga zavisi od mene
da ono što ne zavisi od mene, nije moja krivica
da nema lepšeg nego kad si u nečemu strastven
da treba da nalaziš što više stvari koje voliš
da jedva čekam da kad stignem u Bg vodim tatu na burek u 5 ujutru (možda on da ne jede burek, jer ima visok pritisak)
da sam konačno smislila koju hranu ću da poručim majci kad se vratim
da ne mogu da dočekam da počnem da treniram i hranim se zdravo (tek kad pojedem burek i specijalni obrok povratnika)
da sama pomisao na to da ću se vratiti i da će se vratiti čini da pucam od uzbuđenja
da je to sasvim dovoljno da budem srećna, makar od svega toga ne ispalo ništa
da moram da počnem da spremam ispite kad stignem u Berlin za koji dan
da se radujem Berlinu
da se radujem Banetu
da se radujem Gijomu i razgovorima na engleskom
da mi pomisao na Pančevo nije užasna
da mi moje mače nedostaje toliko da ću ga izgrliti dok me ne išikanira kandžama
da sam okej kad sam sama ali
da bih volela sad već da imam nekoga
da će sve biti okej, mada ću to znati tek kad budem stigla na stanicu u Berlinu
da će ovo iskustvo da bude jedno od onih značajnih i
da ovo može da pomogne da se nauči jezik, ako zaista želiš da naučiš jezik
da zaista želim da naučim češki
da zaista želim, posle jako dugo vremena, želim svašta i
da to svašta mogu i da dostignem ako samo radim na sebi
naučila sam, to je bitno
da želim da naučim još.

https://www.youtube.com/watch?v=tj8BjW2_eTQ