Sad kad si daleko
i tamo planiraš i da ostaneš
jedan deo mene je tužan
a drugi deo mene ne robuje više
odbrojavanjem dana do kad ćeš doći,
koliko noći je još ostalo da spavam sama pre nego što ti budeš ponovo tu sa mnom.
Treći deo mene je ljut na ovaj drugi
jer se osećam slobodno da radim ono što želim
tek kada više nemam o čijim dodirima da mislim,
jer se radujem stvarima koje želim da radim
tek kada one prestanu da budu sekundarne u odnosu na tebe.
Je l to ljubav?
Štetiti svom napretku jer smo prezauzeti misleći na onog drugog?
Usporavanje svog tempa da bi naše disanje bilo simultano?
Želja za tvojim bićem nadglašava sve želje mog sopstvenog bića,
i kako da te volim onda, kad u tvoje reči ne verujem
kada tvoje lice ne vidim
kada te ne poznajem
i kada pred tvojim odlukama ostajem nema i obogaljena?
Ostajem da vrtim glavom i pušim cigarete do korena filtera,
ostajem ovde, a ti ostaješ tamo.
Kako da te volim kad sam zbog tebe u stanju da čekam bez ikakve garancije?
Spremna da odmahujem oštro svakome ko od mene nešto želi
a slobodna da činim ono što sam zbog tebe bila spremna da odložim?
Sada, kada će tvoj glas sasvim da izgubi boju u mojim sećanjima,
prvo glas, onda i onaj jedini izraz lica koji je ostao, i na kraju dodir,
ostaće mi samo tvoje reči na ekranu, dokle god si voljan da ih pišeš za mene.
Ali ja neću da dozvolim da se u mom oku nazre bilo kakva tuga
niti da iz mojih usta izađe i najmanji žalostan uzdah.
Sve što radim, biće moje
i sve što gledam, biće moje
i sve što fotkam, biće moje
svaki pokret, svako pevanje, svaki izlazak i razgovor, sve će biti moje -
samo ono što pišem će biti tvoje.
Jer kako da te ne volim, kada si mi ti pokazao koiko bi mi bilo lako da volim sebe,
kako da te ne volim kada svaki delić mene pulsira u tvojoj blizini?
Jer sa tobom sam ja
i sa sobom sam ta ista ja
i sve to jer sam slobodna da te volim ako hoću
i da te zaboravim ako tako želim.
I svaki put kada pomislim da mi je teško što si daleko, setim se da je daleko teže kada si prazan.
A mi, sami ili zajedno, daleko koliko jesmo, prazni makar nismo.
i tamo planiraš i da ostaneš
jedan deo mene je tužan
a drugi deo mene ne robuje više
odbrojavanjem dana do kad ćeš doći,
koliko noći je još ostalo da spavam sama pre nego što ti budeš ponovo tu sa mnom.
Treći deo mene je ljut na ovaj drugi
jer se osećam slobodno da radim ono što želim
tek kada više nemam o čijim dodirima da mislim,
jer se radujem stvarima koje želim da radim
tek kada one prestanu da budu sekundarne u odnosu na tebe.
Je l to ljubav?
Štetiti svom napretku jer smo prezauzeti misleći na onog drugog?
Usporavanje svog tempa da bi naše disanje bilo simultano?
Želja za tvojim bićem nadglašava sve želje mog sopstvenog bića,
i kako da te volim onda, kad u tvoje reči ne verujem
kada tvoje lice ne vidim
kada te ne poznajem
i kada pred tvojim odlukama ostajem nema i obogaljena?
Ostajem da vrtim glavom i pušim cigarete do korena filtera,
ostajem ovde, a ti ostaješ tamo.
Kako da te volim kad sam zbog tebe u stanju da čekam bez ikakve garancije?
Spremna da odmahujem oštro svakome ko od mene nešto želi
a slobodna da činim ono što sam zbog tebe bila spremna da odložim?
Sada, kada će tvoj glas sasvim da izgubi boju u mojim sećanjima,
prvo glas, onda i onaj jedini izraz lica koji je ostao, i na kraju dodir,
ostaće mi samo tvoje reči na ekranu, dokle god si voljan da ih pišeš za mene.
Ali ja neću da dozvolim da se u mom oku nazre bilo kakva tuga
niti da iz mojih usta izađe i najmanji žalostan uzdah.
Sve što radim, biće moje
i sve što gledam, biće moje
i sve što fotkam, biće moje
svaki pokret, svako pevanje, svaki izlazak i razgovor, sve će biti moje -
samo ono što pišem će biti tvoje.
Jer kako da te ne volim, kada si mi ti pokazao koiko bi mi bilo lako da volim sebe,
kako da te ne volim kada svaki delić mene pulsira u tvojoj blizini?
Jer sa tobom sam ja
i sa sobom sam ta ista ja
i sve to jer sam slobodna da te volim ako hoću
i da te zaboravim ako tako želim.
I svaki put kada pomislim da mi je teško što si daleko, setim se da je daleko teže kada si prazan.
A mi, sami ili zajedno, daleko koliko jesmo, prazni makar nismo.
 |
| https://www.youtube.com/watch?v=aJvQhlWF5_g |
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.