Moja jesen

Vetar podiže listove i perje golubova što se kriju od kiše kod ulaza u zgrade. Talasa travke i nosi kose i kese.
Kiša je hladna, svaka kap mi govori da je jesen stigla - bol od hladnog je oštar.
Za mene, jesen znači usamljenost; miris smoga i para od čaja,
marame i kišobrani u torbama, spremni da dođu na front ako zatreba;
bare na neravnim putevima podsećaju me na tebe -
tek tako, bez valjanog razloga.
Buka autobusa zaglušena muzikom iz slušalica, dok beli grad postaje siv.
Kafa se brže hladi na sobnoj temperaturi, mačka više vremena provodi unutra, jutro i veče su zima a podne leto.
Cile svira klavir, istovremeno u sobi pored ja sviram violončelo;
u stanu, kiša lupka o krovne prozore, propraćena saobraćajem.
Vetar duva i leto je gotovo.
Ali ne i za ove sa druge strane. Za njih je tek počelo.