Pitaj me ako smeš

Da me sada pitaš
šta radim
rekla bih ti da snažnim pokretima
sa obraza
brišem tvoje poljupce od piva
i to micelarnom vodom

za dubinsko čišćenje.

Da me pitaš možda

jesam li ja to postala opasna
u glavi bih te tresnula tom staklenom flašom koju držiš

u svojim malim, toplim rukama

i još bih te onda jako šutnula

i nekako sočno bih te pljunula

makar me posle toga uhapsili.
(jer nemam ličnu kartu)

A da me pitaš, kojim slučajem

da li ćemo zajedno da idemo kući

a onda dodaš 

nadam se ne svako svojoj

u glavi bih prevrtela sve one reči

koje odavno imam da ti kažem

a koje ti odbijaš da čuješ

svaki put.

Da me sada pitaš

gde sam otišla

ti si me čekao igrajući

u zagrljaju druge devojke

dok je u pozadini neko na karaokama pevao Azru

rekla bih ti

jeste, u pravu si

ti si super

a ja sam mala

nećkalica.

Da me sada pitaš

da se javim

da se družimo

počela bih da preispitujem sopstveni razum.

Da li stvarno misliš

da bih te ikada zvala

da li stvarno misliš

da ja volim što o tebi pišem

da li stvarno misliš

da uživam kad me dodirneš

da li stvarno misliš

da ja volim što sam slaba

da li misliš

ja ne znam

misliš li uopšte.

Da me sada pitaš
što sam tako hladna

ne bih ti možda ništa ni rekla

gledala bih te dugo
i nekako žalosno

jer znam da tvoj karakter

 nijedna micelarna voda

koliko god dubinska

ne može da očisti.