pesma dva

To, gde si, znam samo ako te neko označi na statusu

o tvojim vremenskim zonama mogu samo da čitam iz tuđih objava

moderna ljubav?

Pre će biti čisto sranje.

I sa upaljenom cigaretom, dok nekom asocijacijom dolazim do Toma Vejsa

vreme prolazi

i dani idu

a meni treba neko da me povremeno podseti

da ti nisi centar sveta

nikome osim sebi

i da ja treba isto tako da razmišljam

jer pre nego što sam te upoznala, tek sam počela da upoznajem sebe

i da ponovo nalazim stvari koje volim

a volim, jer toliko toga ima da se voli

ali sve to nam je lako da zaboravimo kada su dani sivi

a budućnost deluje još sivlje

i sve rečenice o tome kako smo sami kovači svoje sudbine

kako nam ne treba niko

kako se sami rađamo i sami umiremo

zvuče kao klišei

a klišei su jer su istina

je samo još jedan kliše

i pre nego što se okrenemo oko sebe

nalazimo se u čitavim vrtlozima beskonačnih fraza

ispijenih, ispričanih milion puta

preslušanih

prepričanih

praznih, ali motivacionih

kako kome

svakom svoje

samo je moje tvoje

dokle god ja puštam da bude

bez ikakvog razloga

iz nekog nepostojaćeg povoda

sasvim usamljeno

stoji ta moja potreba

da brojim dane od dana kad si mi pisao

da brojim dane do dana kad ćeš mi pisati

a zapravo

već neko vreme

ne vidim zašto

ne shvatam smisao

i počinjem samoj sebi da sležem ramenima

dok se vidim u odrazu prozora

ta ja mi se smeje

ali blagonaklono

jer kad skrenem pogled sa nje

čeka me bela svetlost praznog papira

do pola praznog

do pola ispisanog rečima o tebi

ali ne zaista o tebi

više nekako

o meni

jer oni su u pravu

ti si centar svog sveta

i moje je tvoje dok ja kažem da više nije

a ja kažem da više neće biti

ili da ću bar da pokušam da centar svog sveta

upravim ka sebi

ne tebi

ka knjigama koje sam kupila, a nikada pročitala

ka muzici

ka filmu

ka onih 7000 stranica o režiji koje sam našla na internetu, ali nisam ni takla

ka slagalicama koje me smiruju

ka stripovima koji me raduju

ka zdravoj ishrani o kojoj pričam već mesecima

i treninzima na koje sam išla redovno dok te nisam upoznala

ka svemu onom što sam otkrila da mene čini mnome

i još sve ono što tek treba da otkrivam

a ti

a ti

ne znam

ti radi šta hoćeš, je l

nije kao da bi tražio moju dozvolu

nije kao da treba svako ti

da promenim u ja

ti

ti

ti

tj

tja

ja

ja

ja

ja

.